Principe života (Principy Života) karakteriše sveobuhvatna sinteza znanja i iskustava iz mnogih oblasti. Nekonvencionalno povezivanje svakog pojedinačnog poznatog detalja vrlo često omogućava potpuno novo sagledavanje tih detalja što vodi potrebi iznalaženja novog pristupa pošto stvari koje sagledavamo na nov način ne možemo tretirati na stari način. Nemoguće je nazivati nove načine starim imenima, pa nema drugog puta do potražiti nova imena i nove izraze koji će na pravi način opisati novu realnost.
Osnov našeg edukativnog sistema je «obuka o praktičnoj samoiskustvenoj filozofiji».
Kada se radi o edukativnom sistemu Principi života (The Principles of Life), reč filozofija je logičan izbor. Značenje reči filozofija je ljubav prema mudrosti. To ne znači mudrost kakva jeste, ona ne određuje konačno i stalno stanje već ljubav prema mudrosti koja je permanentan razlog beskrajnom naporu da se ostvari mudrost. Ovo je veoma važno pošto mudrost nije stanje koje možemo postići jednom za svagda, već je to putovanje ka zvezdanom ali stalno izmičućem cilju, zato što mudrost koja ne sadrži najnovija iskustva nikada nije potpuna. Ovo značenje ističe doživotnu odliku obrazovnog sistema Principi života (The Pinciples of Life) i u skladu je sa šest početnih tačaka naše filozofije. Pragmatično, reč filozofija znači saznanje ukupne stvarnosti, znanje koje nastoji da razume čoveka pa otud i sebe i sopstveni odnos sa univerzumom koji ga okružuje. Ovo je takođe i naš cilj.
Postoji mnogo načina filozofiranja. Nama najvažniji je da budemo u stanju da u praksi koristimo sve naše napore u sopstvenom životu. To znači da verujemo, ako želimo da filozofija vodi ka mudrosti, da ona mora biti povezana sa svakodnevnim životom i da se njene koristi moraju manifestovati u stvarnosti oko nas, jer ako nije tako, onda je filozofija samo besplodno buncanje. Stoga nam je važno da naša filozofija bude zaista praktična.
Ako želimo da se naše kockice znanja ostvaruju u praksi, nije moguće kroz njih proći samo teorijski. Baš iz ovog razloga osnov našeg obrazovnog sistema i nazivamo obukom. Mogli bismo reći, obukom koja vodi mudrosti ako još pamtimo da nije moguće dosegnuti mudrost bez potpunog razumevanja nas samih, bez razumevanja kako utičemo na naše okruženje, naš život i živote drugih.
Ovu obuku zovemo samoiskustvenom zato što nije moguće da upoznamo sami sebe ukoliko nemamo dovoljno iskustva ne samo o tome kako funkcioniše naša svest, već takođe i o drugim nivoima koji su deo nas mada nisu iz svesnog domena. Ono što se događa je da je izvor naših problema obično onaj koji leži van domašaja trenutne svesnosti i otud je van domašaja svesne kontrole.
Cilj obuke praktične samoiskustvene filozofije je da poveća našu kontrolu nad svešću, da steknemo kontrolu nad sopstvenim matricama, načinima, zamišljanjima, motivacijama itd. koji su van naše svesti, zato što tada možemo postati pravi stručnjaci u poznavanju nas samih. Tada će stvari moći da prestanu da nam se dešavaju, moći ćemo da sagledamo odnose uzroka i posledice, i postaćemo stvarni gospodari sopstvenih života.